Back Ikonoklasmus ALS تحطيم الأيقونات Arabic Iconoclasta AST Ikonoklasme BAN Иконоборство Bulgarian প্রতিমাপূজা বিরোধিতা Bengali/Bangla Iconoclàstia Catalan Obrazoborectví Czech Ikonoklasme Danish Ikonoklasmus German

Ikonoborstvo

„Trijumf pravoslavlja“ nad ikonoborstvom pod vizantijskom caricom Teodorom i njenim sinom Mihailom III. Ikona sa kraja 14 – početka 15. veka.
A painting
U ovom elizabetanskom propagandnom delu, gornji desni ugao slike prikazuje muškarce zauzete povlačenjem i razbijanjem ikona, dok se moć prebacuje sa umirućeg kralja Henrija VIII sa leve strane, na njegovog daleko upornijeg protestantskog sina, dečaka kralja Edvarda VI u centru.[1][2][3]
Nacionalna galerija portreta, London

Ikonoborstvo ili ikonoklazam (from Greek: стгрч. εἰκών + стгрч. κλάω)[i] je društveno verovanje u važnost uništavanja ikona i drugih slika ili spomenika, najčešće iz verskih ili političkih razloga. Ljudi koji se bave ili podržavaju ikonoklazam nazivaju se ikonoklastima, što je izraz koji se figurativno primenjuje na svakog pojedinca koji osporava „negovana verovanja ili poštovane institucije na osnovu toga da su pogrešna ili pogubna“.[4]

Nasuprot tome, onaj ko duboko poštuje religiozne slike naziva se (od strane ikonoboraca) ikonopoklonikom; u vizantijskom kontekstu takva ličnost se naziva ikonodulom ili ikonofilom.[5] Ikonoborstvo generalno ne obuhvata uništavanje likova određenog vladara nakon njegove ili njene smrti ili svrgavanja, što je praksa poznatija kao damnatio memoriae.

Iako ikonoklazam mogu da sprovode pristalice različite religije, on je češće rezultat sektaških sporova između frakcija iste religije. Termin potiče iz vizantijskog ikonoborstva, borbe između zagovornika i protivnika religioznih ikona u Vizantijskom carstvu od 726. do 842. godine. Stepeni ikonoborstva uveliko variraju među religijama i njihovim ograncima, ali su najjači u religijama koje se protive idolopoklonstvu, uključujući avraamske religije.[6] Van religioznog konteksta, ikonoklazam se može odnositi na pokrete za široko rasprostranjeno uništavanje simbola ideologije ili uzroka, kao što je uništavanje monarhističkih simbola tokom Francuske revolucije.

  1. ^ Aston, Margaret (1993), The King's Bedpost: Reformation and Iconography in a Tudor Group Portrait, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-48457-2 .
  2. ^ Loach, Jennifer (1999), Bernard, George; Williams, Penry, ур., Edward VI, New Haven, CT: Yale University Press, стр. 187, ISBN 978-0-300-07992-0 
  3. ^ Hearn, Karen (1995), Dynasties: Painting in Tudor and Jacobean England 1530–1630, New York: Rizzoli, стр. 75—76, ISBN 978-0-8478-1940-9 
  4. ^ "Iconoclast, 2," Oxford English Dictionary; see also "Iconoclasm" and "Iconoclastic."
  5. ^ „icono-, comb. form”. OED Online. Oxford University Press. Приступљено 28. 3. 2019. 
  6. ^ Crone, Patricia. 2005. "Islam, Judeo-Christianity and Byzantine Iconoclasm Архивирано на сајту Wayback Machine (11. новембар 2018)." pp. 59–96 in From Kavād to al-Ghazālī: Religion, Law and Political Thought in the Near East, c. 600–1100, (Variorum). Ashgate Publishing.


Грешка код цитирања: Постоје ознаке <ref> за групу с именом „lower-roman“, али нема одговарајуће ознаке <references group="lower-roman"/>

Developed by StudentB